Neka rivalstva nastaju zbog borbi za šampionski pojas, neka zbog novca i statusa, ali postoje i ona koja u jednom trenutku prestanu da budu samo sportska. Upravo takvo bilo je rivalstvo Habiba Nurmagomedova i Konora Mekgregora, dvojice boraca koji predstavljaju dva potpuno različita sveta MMA-a.

Na današnji dan, 6. oktobra 2018. godine, u Las Vegasu se dogodio jedan od najvećih mečeva u istoriji UFC-a, ako ne i najveći. U jednom uglu stajao je neporaženi šampion lake kategorije Habib Nurmagomedov, čovek koji je do tog trenutka imao 26 pobeda iz isto toliko profesionalnih borbi, bez izgubljene runde. U drugom je bio Konor Mekgregor, najveća zvezda UFC-a, bivši šampion u dve kategorije i čovek koji je nekoliko meseci ranije napravio istorijski prelazak u boks i radio meč protiv Flojda Mejvedera.

Ali njihov meč nikada nije bio samo borba za titulu. Za UFC je to bio najveći mogući spektakl, za Mekgregora prilika da se vrati na vrh i ponovo pokaže zašto je najveća zvezda sporta, dok je Habib sve to vremenom postalo mnogo ličnije. I upravo u tome leži najveća posebnost njihovog rivalstva, dok je Mekgregor gotovo sve posmatrao kroz prizmu promocije, psihološkog rata i šou-biznisa, Habib je granicu između promocije i stvarnog života doživljavao mnogo ozbiljnije.

Kada je Habib 2018. godine pobedio Jakintu i postao UFC šampion lake kategorije, Konor Mekgregor već je dugo bio odsutan iz oktagona. Njih dvojica su se, ipak, već neko vreme nalazila na istoj putanji. Habib je godinama gradio reputaciju jednog od najdominantnijih boraca na svetu, dok je Mekgregor postao globalna zvezda i prvi borac koji je istovremeno držao UFC titule u dve težinske kategorije. Uzimajući sve to u obzir, bilo je pitanje vremena kada će najbolja svetska promocija upariti ova dva borca.

Pravi haos počeo je kada je Habib ušao u sukob sa Artemom Lobovim, Mekgregorovim timskim kolegom i prijateljem. Mekgregor je na to odgovorio na svoj način. U aprilu 2018. godine pojavio se sa grupom ljudi u Bruklinu, gde je autobus sa Habibom i drugim borcima napuštao Barclays Center pred UFC 223 događaj . Mekgregor je prišao autobusu i bacio metalna kolica kroz prozor, razbivši staklo i povredivši nekoliko ljudi. Incident je doveo do hapšenja Irca, otkazivanja nekoliko borbi i dodatno podigao tenziju između dva buduća protivnika.

Međutim, ono što je Habiba najviše pogodilo nisu bile samo fizičke provokacije. Mekgregor je tokom pres konferencija počeo da govori o njegovoj veri, njegovoj zemlji, porodici i ocu Abdulmanapu. Za Konora je to bio deo psihološke igre, način da protivnika izbaci iz ravnoteže i napravi još veću priču oko meča. Habib je to doživljavao potpuno drugačije. Za čoveka koji je odrastao uz veoma snažne porodične i verske vrednosti, neke stvari jednostavno nisu bile deo sportskog šoua.

Upravo zato je Habib više puta naglašavao da ne želi da MMA postane sport u kojem je normalno vređati nečiju porodicu, veru ili poreklo samo zato što se prodaje borba. Dok je Mekgregor pokušavao da uđe Habibu u glavu, Habib je sve više počeo da oseća da ovo više nije samo promocija meča.

Kako se 6. oktobar približavao, UFC 229 je prerastao u događaj koji je prevazišao samu borbu. Konor se vraćao posle skoro dve godine, Habib je prvi put branio šampionski pojas, a publika je želela da vidi da li će Mekgregor moći da pronađe način da zaustavi možda najdominantnijeg rvača u UFC-u.

Njihove konferencije bile su prepune provokacija, a napetost je bila toliko velika da je Habib čak napustio jednu konferenciju nakon što je Konor kasnio. Sve ono što se događalo prethodnih meseci sada je trebalo da bude rešeno u oktagonu.

Kada su se vrata zatvorila, međutim, nestali su mikrofoni i kamere, a ostali su samo borci. Mekgregor je imao nekoliko dobrih trenutaka, posebno u trećoj rundi, ali Habib je od početka pokazao da će borbu voditi tamo gde njemu odgovara. U prvoj rundi ga je oborio i kontrolisao, u drugoj ga je pogodio snažnim desnim udarcem, a zatim ponovo prebacio borbu u parter. Jedna sekvenca iz meča, dodatno je prikazala kako je Habib doživeo ovu borbu. Naime, u jednom trenutku Konor je bio na leđima, Habib je konstantno zadavao udarce iz gornje pozicije i govorio “Let’s talk now!” aludirajući na sve te verbalne provokacije Mekgregora tokom konferencija. U četvrtoj rundi Habib je još jednom oborio Mekgregora, uzeo mu leđa i završio ga gušenjem. Konor je tapkao u četvrtoj rundi, a Habib je ostao neporažen i odbranio UFC titulu.

Za većinu borbi tu bi priča bila završena. Za UFC 229 tek je počinjala.

Odmah nakon pobede Habib je preskočio ogradu i krenuo prema Dilonu Denisu, članu Mekgregorovog tima. Ubrzo je došlo do haosa i unutar samog oktagona, gde su članovi Habibovog tima napali Mekgregora. Jedan od najvećih mečeva u istoriji UFC-a tako je završen scenama koje su zasenile čak i sam rezultat.

Habib se kasnije izvinio zbog svojih postupaka, ali nije skrivao zbog čega je izgubio kontrolu. Smatrao je da je Mekgregor mesecima prelazio granice, da je vređao njegovu porodicu, veru i zemlju, kao i da je incident sa autobusom bio mnogo više od običnog dela promocije. U njegovoj glavi, sve što se dogodilo posle borbe nije počelo kada je preskočio ogradu, već mnogo ranije.

Tu se možda najbolje vidi razlika između dvojice boraca. Mekgregor je razumeo da UFC prodaje priču, emociju i kontroverzu i bio je najbolji u tome. Habib je prihvatao da je MMA biznis, ali je verovao da postoje granice koje ne smeju da se pređu. Za njega porodica, vera i čast nisu bili deo marketinga.

UFC 229 je postao najprodavaniji UFC događaj u istoriji u tom trenutku, sa oko 2,4 miliona PPV kupovina, a Habib i Mekgregor su zauvek ostali povezani sa jednim od najvećih komercijalnih uspeha u istoriji MMA-a. Ali njihovo rivalstvo ostavilo je mnogo veće nasleđe od samih brojki.

Mekgregor je predstavljao moderni borilački biznis: spektakl, trash talk, ogromne novce i sposobnost da jedan borac postane brend veći od same promocije. Habib je predstavljao potpuno drugačiju filozofiju: disciplinu, porodicu, tradiciju, veru, poštovanje i ideju da neke stvari ne mogu da se opravdaju time što je sve deo šoua.

Zbog toga njihov meč nikada nije bio samo pitanje ko je bolji borac. Bio je to sudar dva različita pogleda na MMA i na ono što ovaj sport treba da predstavlja.

Habib je kasnije završio karijeru neporažen sa skorom 29-0, dok se Mekgregor nastavio boriti sa posledicama najvećeg poraza svoje karijere. Revanš se nikada nije desio, pa je odgovor na pitanje ko je bolji ostao zapisan ovako: Habib je dominirao, završio Mekgregora u četvrtoj rundi i ostao šampion.

Ali možda je upravo način na koji je Habib doživeo čitavo rivalstvo ono što ga čini toliko posebnim. Za UFC je to bio spektakl, za publiku jedan od najvećih mečeva koje je mogla da vidi, za Mekgregora još jedna ogromna priča koju je trebalo prodati. Za Habiba je, međutim, u jednom trenutku postalo pitanje mnogo važnije od sporta.

I zato je UFC 229 ostao zapamćen ne samo kao noć kada je neporaženi Habib Nurmagomedov pobedio Konora Mekgregora, već i kao trenutak kada se pokazalo koliko daleko može da ode borilačko rivalstvo kada se granica između sporta, šou-biznisa i stvarnog života potpuno izgubi.

Meč je trajao nešto više od 17 minuta. Rivalstvo je trajalo godinama. A priča o Habibu i Konoru ostala je jedna od onih koje su zauvek promenile UFC.