Srpski reprezentativci još jednom potvrdili klasu na jednom od najprestižnijih svetskih turnira koji je okupio čak 1.800 boraca.

Srpski tekvondo nastavlja da žanje medalje na najvećim svetskim smotrama! Na izuzetno snažnom “President's Cup” u Nirnbergu, turniru koji po kvalitetu i masovnosti neretko parira evropskim i svetskim prvenstvima, Srbija je ponovo stigla do pobedničkog postolja.

U konkurenciji od preko 1.800 takmičara, srpski reprezentativci Miloš Mandić i Stefan Takov osvojili su bronzana odličja i tako još jednom dokazali da naša zemlja pripada samom kremu ovog sporta.

Do bronzane medalje u izuzetno teškom žrebu stigao je Miloš Mandić, koji je prikazao vrhunsku formu i nanizao tri impresivne pobede. Mandić je redom „čistio“ prepreke ispred sebe, u prvom kolu je pao predstavnik Luksemburga, potom je eliminisan borac iz Turske, da bi u četvrtfinalu u velikom stilu savladao reprezentativca Italije. U polufinalu ga je čekao pakleno težak meč protiv Francuza, kasnijeg osvajača turnira. Miloš je pružio lavovski otpor, viđena je prava rezultatska klackalica, ali je na kraju, nakon dramatične završnice, morao da se zadovolji bronzom.

Istim putem, popločanim sjajnim borbama, išao je i Stefan Takov, koji se nakon turnira u Rimu pojavio i na ovom turniru. On je turnir otvorio pobedom protiv domaćeg takmičara iz Nemačke, da bi u narednoj rundi nadmudrio borca iz Danske. Usledio je i neugodan duel protiv sunarodnika iz Srbije, u kojem je Takov potvrdio svoj uspon. Polufinalni meč protiv bugarskog reprezentativca doneo je dramu kakva se viđa samo u tekvondou. Borba je bila potpuno otvorena do poslednje sekunde, a delići sekunde i sportska sreća presudili su u korist protivnika, čime je Stefan zaustavljen na korak od velikog finala.

Podsećanja radi, Stefan je u razmaku od svega nekoliko dana Srbiji doneo čak dve medalje. Najpre je osvojio bronzano odličje na Grand Pri turniru u Rimu, a zatim je tom uspehu pridodao i bronzu sa turnira u Nirnbergu. Takav kontinuitet vrhunskih rezultata najbolje govori o kvalitetu i potencijalu mladog borca koji je pred nama. Istovremeno, još jednom potvrđuje snagu srpskog tekvondoa, sporta koji nas iz godine u godinu navikava na uspehe i koji se sa najvećih međunarodnih takmičenja gotovo nikada ne vraća bez medalje.